About this event
Катарина Дрењанин истражује интиму и лични идентитет кроз свакодневне предмете схваћене као носиоце сећања. Фиоке, ормари и сандуци у њеним радовима постају места у којима се чувају лична и породична искуства.
Кроз просторне инсталације и аквареле, изложба промишља оно што називамо домом и потребу за уточиштем у времену обележеном површном комуникацијом. Радови повезују дубоко лично са ширим питањима пролазности, припадања и трагова времена утиснутих у предмете које свакодневно користимо.
Дрењанин овим предметима приступа као „објектима-субјектима“, као носиоцима психолошког живота, сећања и искуства, где интимно постаје простор комуникације са другима.
Текст: Добрила Денегри
Кроз просторне инсталације и аквареле, изложба промишља оно што називамо домом и потребу за уточиштем у времену обележеном површном комуникацијом. Радови повезују дубоко лично са ширим питањима пролазности, припадања и трагова времена утиснутих у предмете које свакодневно користимо.
Дрењанин овим предметима приступа као „објектима-субјектима“, као носиоцима психолошког живота, сећања и искуства, где интимно постаје простор комуникације са другима.
Текст: Добрила Денегри